Evo nama snijega napokon, nije naj pravi, ali ima nade valjda i za njega. Pod onim pravim mislim na ono kad sve bude prekriveno bijelim, sve izgleda cisto. Obozavam to, obozavam snijeg. Sinoc kad me je sestra probudila da mi pokaze bila sam presretna, ipak ga nije bilo dugo, prosle zime sto ga je i bilo nesto bezveze, ali zato ove nadam se da ce biti kako treba, pa uzmem sanjke pod jednu ruku i dragog pod drugu i na sanjkanje i muljanje
To je toliko o mojoj radosti, a da ne bude ovako kratak post, napisat cu i o mojoj tugi. To je naravno faks. Sad su nam poceli kolokviji, seminari i ostalo i kad zavrsis jedno moras drugo i tako dalje tako da zbog toga nisam dugo posjetila one koje inace posjecujem. Sad mi je zao sto sam se iz os prebacila ovdje, tamo je bilo milijun puta bolje, ipak bio je to osijek kao prvo, a i lutali smo uvijek, vise visili po kaficima i trgovinama nego na faksu, zato je i bilo lose, mislim na faks i rezultate. A sad ovdje svi nas upisuju, na sva moguca predavanja moramo ici, imamo najnaporniju mogucu profesoricu koja ponekad ne izgleda kao da su joj sve daske na broju. I sve u svemu, nedostaje mi osijek Al sama sam si kriva, sad mi je zao.
Zasad je ovo sve od mene pa mi uzivajte i obucite se dobro.